‘Refleksije i impresije sa jednomjesečnog putovanja po Bosni‘; objavljeno u beogradskom listu Pravda 1933. godine.
… „Čudna je ta zemlja Bosna“! bio je stalni refren rezonovanja o Bosni i Bosancima ne samo stranaca već i naših istraživača s onu stranu bosanskog vilajeta.
I, zaista, u duši ovog kraja, koje svoje istorisko ime dobi – prema tvrđenju nekih istoričara – po sveštenicima svojih najstarijih stanovnika Ilira od korena reči „besa“ što znači vera i vernost, a koja uistinu simbolično karakteriše psihologiju „bošnjakluka“ ili „tvrde bosanske glave“, ima mnogo toga što će uvek ostati nepristupačno i zagonetno evropskoj zapadnjačkoj psihologiji.
Uostalom, zar i ovaj sam bedni život bosanskog seljaka na ovako bogatom terenu ne izgleda zapadnjaku kao neki paradoksalni i neobjašnjivi asketizam, a njegova rasnost i čvrstina čudnovata jednako kao i onog njegova na oko neuglednog ali neverovatno izdržljivog brdskog konja.
-Bilo da se o njoj pisalo tendenciozno patetički, bilo ispitivački uvek su ti opisivači uzimali neki superioran stav prema svom objektu, mada je ovaj „primitivni Bošnjak“ po svim svojim rasnim odlikama u stvari superiorniji od svojih i zapadnih i severnih konfasista.
-Istorija je u Bosni ostavila mnogo dublje tragove nego što su oni obilni muzejski spomenici i ono još nekoliko zidina starih gradova koji, budi usput rečeno, nažalost propadaju, jer o njima niko ne vodi računa.
…Možda je i na psihi Bosanca ta stara naša narodna istorija ostavila urezanu jednu brazdu čiji karakter kazuje reč „bošnjakluk“ i epitet „Bosna ponosna“.
/Izvod iz tekstova/
(MiruhBosne)
