… Vrlo tačne podatke donosi zvanični izveštaj Petra Mazarekija koji je g. 1624. obišao Bosnu, Makedoniju i Bugarsku kao papski legat. Rodom iz Severne Albanije, Mazareki je dobro poznavao naš jezik i njegovu izveštaju treba pokloniti najveću pažnju.
On veli da u Bosni žive tri vrste ljudi: Turci (tj. muslimani), šizmatici i katolici. Računa da muslimani sačinjavaju tri četvrtine stanovništva, a katolici jednu četvrtinu; smatra da katolika ima 150 hiljada, ili nešto više, a pravoslavnih polovinu tog broja.
Nama izgleda da je on preterao u broju katolika, a da je pravoslavnih bilo približno isto koliko i katolika (up. izveštaj A. Grgičevića iz 1626. g.). Onda bi ispalo da je svih hrišćana bilo do 250.000, a muslimana 500.000. Naravno, to su samo približni brojevi, ali značajni su kao prvi pokušaji verske statistike Bosne.
U svakom slučaju, većina seoskog stanovništva (tačno 2/2) bila je muslimanska, i biskup naglašava da „ima vrlo mnogo sela u kojima nema nijednog hrišćanina“. Držimo da papski legat nije imao nikakvog razloga da preteruje u broju muslimana, u ono doba je papska kurija mnogo računala na oslobođenje Bosne. U tom su duhu vođene akcije franjevaca, a nešto docnije i biskup Ivan Mrnavić. U toj akciji mnogo se polagalo na pomoć katoličkog sveštenstva Bosne; međutim papski legat pošteno priznaje da muslimana u Bosni ima 66 od sto, a katolika — jedva 22 od sto.
Treba naglasiti da je biskup Mazareki računao u crkvenu „provinciju Bosne“ i jedan deo Slavonije potčinjen Turcima, Požegu, Đakovo i t. sl. Stoga, govoreći o katolicima, veli: „Oni naseljavaju obale reke Save, a pravoslavni s Turcima planinske oblasti Bosne, i na kraju krajeva tamo ima vrlo mnogo sela u kojima nema nijednog hrišćanina.“
Dakle, ispada da je u samoj Bosni (bez Slavonije) broj katolika bio sasvim neznatan prema muslimanima koji čine ogromnu većinu stanovništva. Zanimljivo je da je u ekscerptu iz Mazarekijeva izveštaja koji je za papu načinio sekretar kardinala Ludovizija (papinog nećaka), broj katolika preteran, a broj pravoslavnih još smanjen; tamo piše: „U ovoj kraljevini ima vrlo mnogo Turaka, i to tri četvrtine, šizmatika malo, a katolika do 300 hiljada.“
Smatramo da je broj od 150 hiljada koji navodi sam Mazareki mnogo tačniji, jer se on slaže sa docnijim izveštajima, ali u svakom slučaju i sekretarov ekscerpt tvrdi da muslimana u Bosni (sa Slavonijom) ima od 66 do 75 od sto. Po njemu ispalo bi da muslimana u Bosni ima 900 hiljada. – navodi dr Aleksandar Solovjev u radu Nestanak bogomilstva i islamizacija Bosne, 1949.
(MiruhBosne)
