Sredstva koje je primala za poginule sinove, čuvala za izgradnju hajr-česme

Svaka hajr voda u Podrinju ima svoju priču, a sve su nastale iskrenim nijetom kao trajna sadaka.

Godinama se ovdje napajaju znani i neznani, insani i hajvani, ali nigdje mi voda nije tako pitka kao sa hajr česme koju je podigla majka Bejda. Nazvali smo je Šehidska česma, jer je ovu hajr vodu majka posvetila svojoj djeci čije su živote prekinuli neljudi sa kokardama. Iako u bolu mi nikada nismo pokazivali strast za osvetom niti mržnju.

Kada je majstor Redžo Redžić iz Redžića, kojem su agresori ubili dvoje djece, ugradio i zadnju fanglu maltera pozvao je majku Bejdu da jednim simboličnim činom uz bismilu odvrne česmu, napije se, uzme abdest i klanja dva rekjata.

O tom nijetu je sanjala godinama i izdvajala od skromne šehidske invalidnine kako bi vodu dovela sa izvorišta do puta. Čak je i hadž odgađala govoreću kako joj je trenutno ovaj nijet preči. I taman kad je htjela prići vodi putem naiđe kamion bivše JNA. Htjela je pričekati da kamion prođe, no vozač se zaustavi izađe iz kamiona noseći plastični kanister te upita Redžu: “Komšija jeli ova voda za piće? Tamo u šumi nema vode nikako pa bih nasuo ovaj bidon”. Redžo je zbunjeno pogledao u Bejdu, pa kad je vidio da mu je klimnula glavom, odgovori: “Jest komšija za piće i nema je ovakve na daleko. Ovo ti je vrelo Karačin do, sličan je našem Jastrebu u Redžićima i Grabu u Glodima. Bujrum naspi koliko ti treba.” Vozač kamiona priđe česmi odvrnu je napi se iz ruku, nasu kanister, te nakratko zastade ispred ploče sa natpisom.