DOPISI.
Travnik 1891. 12. sičnja (List Neven)
Buduć da si me, cinjeni Nevene, već višeputa zamolio, da bih ti štogod o Bosni ponosnoj napisao, — jer da će to tebe i našu milu braću Bunjevce veoma zanimati, pa bilo i ma šta o Bosni, — odlučio sam ti u kratko, jednostavno i za sada po tvojem naričju o junačkoj našoj braći Bošnjacima koju napisati.
Bošnjaci govore svi jednim te istim jezikom, samo ih razlika vire dili u tri tabora. Po viri su jedni katolici, drugi muhamedanci a treći rišćani, kao što sami sebe zovu. Najpre ću dakle o Bošnjacima katolicima govoriti, a bude li se to virnim štiocima Nevena dopalo, to ću onda i o Bošnjacima muhamedancima i o Bošnjacima rišćanima koju prosboriti.
Bošnjaka katolika imade najmanje u Bosni i Hercegovini. Bošnjak katolik to ti je prava slika i prilika Bunjevca. Gledaš li mu na stas i lice i boju, gledaš li mu na jezik, imena i prezimena, a i na većinu običaja, u svemu vidiš Bunjevca u Bošnjaku ili ako hoćeš Bošnjaka u Bunjevcu.
Onaj jaki povisoki stas, ono milo umiljato lice, vazda veselo, prijazno a ujedno mirno, ona imena i prezimena, onaj gladki govor, koji isto tako naglasuje kao i Bunjevac, ona ikavština sve to i dokazuje, da su se Bunjevci jednom iz Bosne ponosne izselili. Kad sam prvi put došao u Travnik, izidem sutradan u vrt, da se malo porazgledam. Blizu vrta stajahu tri bosanke i govorahu glasno, i činilo mi se baš kano da čujem naše bunjevke iz Sr. Ivana ili Aljmaša ili Subotice.
Bošnjaci katolici mogu se opet razdiliti na Bošnjake katolike odličnije i na Bošnjake katolike seljake. Odličniji katolik, koji se i šerlija zove, nosi se ovako: na glavi crvenu fes-kapu ima, na prsima mu se vidi bila košulja, na nju obuče koparan, na koparan saltu od čohe samurom ili lisičinom podastavljenu metne, oko vrata spusti srebrni dugi lanac sa satom u džepu, čakšire od čohe ili atlasa s dugim turom a uzkim nogavicama dopiru do članaka, na nogama bile čarape i cipele — kundure — s visokim petama ima. Odličnija katolikinja ili kršćanka nosi na glavi običnu žućkastu šal-maramu, koja se ispod brade unakrst povuče i na vrhu glave sveže, na prsima ima bilu naojanu košulju ili koparan s pulama od grla do pojasa, na košulju ili koparan obuče fino djube, koje do pojasa siže bez rukava. Djube je zlatom ili širitima izvezeno pokraj smedjasta samura, koji je oko cijelog djubeta obšiven. Zatim dolazi lip pas, od pasa do članaka se puste crne atlas ili dibetdimje, koje su oko članaka svezane i izgledaju kao dva uvezana privrnuta žaka. Džepovi su srebrom ogajčeni. Na nogama nose bile čarape i parlak cipele s visokim petama. Bosanka ima oko vrata jerdan dugata, a gdikoja i po dva po tri.
Mnoge prostije se nose katolik seljak i seljanka. Seljak ima ili sprida na polak obrijanu glavu a straga je pustio dugu kosu na pleća, ili pako na oko obrijanu glavu i samo na vršku perčin, momak pletenicu, koju pletenicu ili perčin obviju dugim crvenim šalom ili bilom peškirom. Zatim ima bili ili crni gunj, od sukna pas, a oko pasa bensila od kože, u kojom spremi nož, duvan, novce, trud i kremen, bile ili crne čakšire, a na nogama opanke. Seljak nikada ne ide bos i uviek mora šta raditi, kada kamo ide: ili plete čarape ili se Bogu moli ili piva, a pastiri frulom nabrajaju. Žena seljanka ima na glavi bilu grubu krpu na čošama crveno izvezenu, dugu bilu košulju pod njom gaće bile do pete i odozdol svezane, na košulji bilu djoku ili ćurdiju bez rukava do kolina, crvenu otkanu pregaču, opanke. Seljanka sve si sama pribavi. Seljanke nikad nećeš vidit bez presljice za pojasom zadivene, išla ona u polje ili u varoš.
Ovako izgleda Bošnjak katolik šerlija i Bošnjak katolik seljak.
Buduće da je božićno vrime, neimogu da koju nekažem o lipim običajima, koje Bošnjaci tom prigodom imadu. Božić je najveća svetkovina. Tu se zvoni, puca, čestita, pije i veseli na sve strane. Pred Božić svaki dobar Bošnjak se mora izpovidit, na Božić tri mise slušati i sa svojim neprijateljem se pomiriti. To je doista ganutljivo viditi Bošnjaka katolika na Božić, kad se sastane sa svojim neprijateljem. Već iz daleka se jedan na drugog smijulji, a kada su blizu, jedan rekne: „Čestit Božić!“ ili „Čestit Božić i sv. Stipan!“ a drugi mu na to odgovori: „Čestita ti duša!“ zatim se izrukuju i poljube pa mržnji kraj.
Vidio sam, gdi su obojica tako bili ganuti, da su suze proliali. Ovih dan svaki mladji mora starijemu ruku poljubiti i nazvati mu „Čestit Božić.“ Baš prid crkvom sam ove godine vidio, gdi su mladji svakom domaćinu i svakoj kršćanki, s kojima su se susrili radosno i s velikim štovanjem ruku poljubili i čestit Božić nazvali.
Al sada neka bude dosta, dragi Nevene, ako Bog dade i ako ti se bude dopalo, što sam ti napisao, onda ću ti drugi put pero i dublje zamočiti u crnilo. S Bogom! Pozdravi mi sve stare i mlade Bunjevce!
P.
Sentišivan, 1891. 28. sičnja.
Još o Bunjevcima u štampi iz ranijeg perioda…
– Bunjevci imaju apsolutnu većinu u Subotici, piše Risto Jeremić, 1928. god. u radu ‘Pismo o etnografskim prilikama u Vojvodini’.
Bunjevci danas žive prvenstveno u Vojvodini i dijelom u Mađarskoj, čuvajući vlastiti identitet koliko su u mogućnosti, dok ih drugi gledaju i tumače – onako kako bi bilo i da su u Bosni ostali.
(MiruhBosne)
