Šain: S uvozom robe BiH uvozi i inflaciju iz EU-a, a imamo rješenje za ovaj problem

Šain: S uvozom robe BiH uvozi i inflaciju iz EU-a, a imamo rješenje za ovaj problem

Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji već je prešla pet posto. Isto toliko inflacija iznosi i u Bosni i Hercegovini, a nismo članica EU-a i ne možemo ništa promijeniti jer naša valuta marka vezana je za euro, a BiH ne može štampati marke jer nema pokriće u eurima.

Da je inflacija ozbiljan problem cijelom svijetu govore podaci o globalnom poskupljenju cijena zemnog gasa, naftnih derivata i hrane. Rastu i cijene najamnina, čak i cijene polovnih automobila. O koliko ozbiljnom problemu se radi govori sve veća zabrinutost vodećih ekonomskih sila u svijetu, pokazuju podaci evropskog statističkog ureda.

S inflacijom rastu cijene i u Bosni i Hercegovini, a šta se može učiniti da se bar ublaži ovaj nezapamćen rast cijena svega i svačega, razgovarali smo sa Željkom Šainom, profesorom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.

– Bosna i Hercegovina ima svoju tragediju što nema jedinstvenu ekonomsku politiku u državi. To dodatno otežava i provođenje monetarne politike bez obzira na to koliko je ona ograničena konceptom Valutnog odbora koji je praktično osnova monetarne politike Centralne banke BiH. Naša konvertibilna marka čvrsto je vezana za euro i svako pomjeranje u vrijednosti eura odražava se u biti i na našu nacionalnu valutu. Što će reći ako inflacija u monetarnoj Evropskoj uniji raste, to se preko svih roba i usluga, koje BiH i uvozi iz inostranstva, a na taj način uvozi i inflaciju koja je u vezi s povećanjem tih roba i usluga koje mi kupujemo u EU – pojašnjava Šain.

Bez obzira na sve nedostatke u bh. ekonomiji, naš sagovornik tvrdi da ima rješenje.

– Rješenje je u povećavanju domaće proizvodnje i da više kupujemo domaće proizvode. Naprimjer, ako BiH potroši 150 miliona maraka godišnje na uvoz vode, sokova i piva, a to najvećim dijelom uvozimo iz Evropske unije, džaba smo potrošili ove milione, a rješenje je jednostavno da kupujemo domaće proizvode jer to sve proizvodimo. Na taj način ćemo izbjeći povećanje cijena jer kupujemo domaće i na taj način ćemo ostvarivati pozitivne fiskalne elemente – ističe Šain.

Da bismo kupovali domaće, profesor Ekonomskog fakulteta ističe da je potrebna jedinstvena ekonomska politika u BiH, koju nemamo.

– Država Bosna i Hercegovina nema ni zajedničku ekonomsku politiku dva entiteta jer po Dejtonskom mirovnom sporazumu ekonomska politika je na nivou entiteta. Opet naši entiteti se ne mogu dogovoriti da naprave zajedničku ekonomsku politiku. Zato nemamo ni dovoljno roba i usluga koje možemo izvoziti. Očigledan primjer je proizvodnja mesa za izvoz u Tursku i voća za izvoz u Rusiju. Ove dvije zemlje su ogromna tržišta i mi ne možemo izvoziti dovoljno mesa i voća u ove zemlje samo zbog toga što nemamo jedinstvenu ekonomsku politiku u državi – tvrdi Šain.

Da bi se smanjila inflacija u BiH neki ekonomisti predlažu da EU bespovratnim sredstvima pomogne u rješavanju ovog problema.

– To su krajnje nestručna razmišljanja i nemaju nikakvu osnovu, osim da nemamo dovoljnu pismenost u ekonomiji. Bosni i Hercegovini, narodnim rječnikom rečeno, ne treba sadaka, nama treba država omogućiti da radimo. Zašto ne preispitamo našu proizvodnju i radnu kulturu? Zašto nam je prošle godine ostalo stotine tona neobranog voća, a kukamo i tražimo da nam neko participira? Međunarodnoj zajednici poznati su svi naši propusti. Tražiti pomoć je nekorektno, a ništa ne činimo da povećamo izvoz i poroizvodnju u našoj zemlji – kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

Naš sagovornik ističe da Dejtonski mirovni sporazum nije prepreka da se bavimo ekonomijom, evo i zašto.

– Ko nas je natjerao da u BiH imamo toliko vlada, birokrata sa velikim plaćama i ostalim prinadležnostima. Zato nam nije kriva Evropa, niti bilo ko u svijetu. Zašto moramo imati deset kantona, dva entiteta i Distrikt Brčko. Zašto moramo imati toliko neproizvodnih radnika koji nemaju dovoljno posla, pa se međusobno svađaju? Dejtonski sporazum ne ograničava racionalno poslovanje. To je tumačenje Dejtona “kako meni odgovara”. Dejton ne sprečava da se ista ekonomska politika piše latinicom i ćirilicom u Sarajevu i Banjoj Luci. Kada bi ekonomska politika bila usaglašena, i BiH bi bila konkurentna na tržištu, recimo u izvozu mesa. Zato nam je u teškoj ekonomskoj situaciji peradarstvo i govedarstvo. U BiH ima dovoljno resursa, ali nemamo dobrih menadžera koji bi rukovodili tim resursima. Uz to nemamo dovoljno ni dobrih državnika koji bi omogućili racionalno ponašanje u državi. Trend svjetske ekonomije je u smanjivanju cijena roba i usluga, a mi ništa ne poduzimamo da radimo više i uvozimo manje – zaključuje Šain.

Izvor: Faktor

Previous Mehmedović na Krugu 99: Bosna i Hercegovina po hitnom postupku treba postati članica NATO-a
Next Marković: Kad negator genocida glumi bošnjačkog prijatelja

You might also like

Ekonomija/Biznis

Otvoren Sajam šljive u Gradačcu – 49. po redu

Na ovogodišnjem Sajmu šljive predstavit će se više od 300 izlagača  Ovogodišnji Sajam šljive u Gradačcu okupit će mnoštvo izlagača iz sektora poljoprivrede, prehrambene industrije i poljoprivredne mehanizacije, izjavio je

Ekonomija/Biznis

Otporna biljka, važna namirnica: U Bosni i Hercegovini uskoro počinje uzgoj kvinoje

Udruženje uzgajivača kvinoje u Turskoj pokrenulo je prve aktivnosti u cilju pokretanja uzgoja ove žitarice i u Bosni i Hercegovini. Biljku koju nazivaju i “majkom svih žitarica” turski uzgajivači u

Ekonomija/Biznis

Od Njemačke do Turske jedini proizvode mašine za PVC industriju

  Gradačac je jedna od rijetkih opština u Bosni i Hercegovini koja bilježi veći izvoz od uvoza. Za to su zaslužne velike kompanije i izvoznici koji na području ove opštine