Tretirajte Bosnu ravnopravno s Ukrajinom oko pregovora o pristupanju, poručuje austrijski ministar EU

Lideri EU ne bi trebali favorizirati Ukrajinu u odnosu na zapadni Balkan kada odlučuju da li će sljedećeg mjeseca otvoriti pristupne pregovore, rekao je austrijski ministar vanjskih poslova.

Alexander Schallenberg je rekao za Financial Times da je neophodno usidriti Ukrajinu i Bosnu i Hercegovinu u orbiti EU kako bi se suprotstavili ruskom utjecaju. Jačanje stabilnosti u oba regiona — istočnoj i jugoistočnoj Evropi — podjednako je važno.

“Naš geostrateški seizmograf radi u oba smjera”, dodao je.

Lideri EU će na samitu sredinom decembra odlučiti da li da formalno odobre početak pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom — korak koji može blokirati bilo koja prijestolnica — i da preispitaju napredak ka proširenju bloka na čak 35 članovi.

Evropska komisija je ranije ovog mjeseca preporučila početak pregovora s Ukrajinom i Moldavijom, ali je rekla da bi pregovori s Bosnom trebali početi tek kada se postigne neophodan stepen usklađenosti sa kriterijima za članstvo.

Napredak Bosne kočili su, između ostalog, secesionističke prijetnje Milorada Dodika, proruskog lidera Republike srpske, autonomnog entiteta sa većinskim srpskim stanovništvom koji se proteže na otprilike polovinu teritorije Bosne.

Schallenberg je rekao da bi bila “geostrateška katastrofa” ako bi komisija zapadni Balkan promatrala “sa lupom i ružičastim naočarima za Ukrajinu”.

“Ne možete imati određene grupe na brzoj traci, druge na servisnoj.”

Mađarski premijer Viktor Orban signalizirao je da bi mogao blokirati početak pregovora o pridruživanju s Ukrajinom u znak protesta zbog toga što Brisel nastavlja da uskraćuje Budimpešti udio u finansiranju EU zbog zabrinutosti za vladavinu prava.

Druge zemlje su zabrinute zbog proširenja.

Upitan da li Austrija razmatra da stavi veto na početak pristupnih pregovora s Ukrajinom ako i Bosni ne bude dato zeleno svjetlo za razgovore, Schallenberg je rekao da razgovori “već idu u dobrom smjeru”.

„Ali . . . hajde da ne stvaramo problem u regionu koji čeka 20 godina i da im damo još jedan obruč [da preskoče]. Kao što je rekao [albanski premijer] Edi Rama, ako ga dobro citiram, da li moramo da započnemo rat na Balkanu da bismo privukli vašu pažnju?

“Biće veoma burne debate i želimo da signali budu jednaki u oba smjera iz geostrateških razloga.”

Schallenberg je snažan zagovornik postepenog proširenja, pri čemu su zemlje kandidati integrisane u sektorske programe i politike prije punopravnog članstva. EU je potreban drugačiji pristup u odnosu na prethodne talase proširenja 2004., 2007. i 2013. godine kada je bilo binarno pitanje unutra ili van, rekao je on.

Ako se zadrži stari pristup, „Ukrajina vjerovatno nikada neće biti dio toga . . . do određenog stepena”, rekao je Schallenberg.

Pristup po komadima bi pomogao da se zemlje kandidati vežu za EU prije nego što im se daju prednosti punog pristupanja, kao što je pristup poljoprivrednim subvencijama.

„Možemo li zamisliti proširenje bez poljoprivredne politike? Da, možemo”, rekao je on i dodao da bi za nove članove mogli biti dugi prelazni rokovi.

Schallenberg je rekao da EU ne bi trebalo da dozvoli Rusiji i Kini da izgrade svoj uticaj u regionu, uključujući i infrastrukturne projekte koje treba da finansira Brisel.

“Moramo poslati signal trećim stranama: ove zemlje su naše, one su dio naše porodice.”

Srbija, nacija naklonjena Rusiji koja se nije pridružila režimu sankcija Zapada kao odgovor na invaziju Moskve na Ukrajinu, zvanično je započela svoje pregovore o pristupanju EU 2014. godine, ali je napredak zaustavljen.

“Ništa se ne pomjera za narod” Srbije, rekao je Šalenberg. „Prvi put imamo istraživanja u Srbiji gdje relativna većina više nije za Evropsku uniju. To bi trebalo da zvoni na sva naša zvona za uzbunu. Gubimo ih.”