Suljagić: Trenutna situacija je prilika da hrabro i artikulisano iznesemo svoju viziju Bosne i Hercegovine

–Na ovu situaciju gledam kao priliku da konačno hrabro, jasno i artikulisano iznesemo svoju viziju Bosne i Hercegovine, jer nas je više od 50 posto u ovoj zemlji i imamo pravo da iznesemo viziju svoje zemlje, kako ta zemlja treba da izgleda da bi se i mi u njoj osjećali komotno. To je ono što ja očekujem u ovom trenutku, i od naše akademske klase kao i od naše političke klase – rekao je za Radio BIR Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Potočari.

U razgovoru koji je vodio novinar Tarik Dautović, Suljagić se osvrnuo na dogovor Karadžić – Boban, naglasivši da se nije puno promijenilo.

– Dogovor Karadžić – Boban postoji od 1992. godine, tu se nije puno promijenilo, sa izuzetkom od marta 1994. do 1995., a potom mandata Stjepana Mesića kao predsjednika Republike Hrvatske. Ali, generalno se nije promijenilo ništa. Ja uopšte nisam pretjerano zabrinut zbog toga što „diplomate iz trećeg safa“, bilo evropski ili američki, dolaze ovdje sa idejama kakve jesu, ne razlikuje se to u odnosu na 1992. godinu. To da je nama neko htio pomoći te 1992., osim zemalja tadašnje Organizacije islamske konferencije, smo izmislili. Bila su nam potrebna prijateljstva pa smo ih izmislili, nemojte da se lažemo – rekao je Suljagić.

Trenutna situacija je više prilika, nego kriza, smatra Suljagić.

– Na ovu situaciju gledam kao priliku da konačno hrabro, jasno i artikulisano iznesemo svoju viziju Bosne i Hercegovine, jer nas je više od 50 posto u ovoj zemlji i imamo pravo da iznesemo viziju svoje zemlje, kako ta zemlja treba da izgleda da bi se i mi u njoj osjećali komotno. To je ono što ja očekujem u ovom trenutku, i od naše akademske klase kao i od naše političke klase. Ovo traži Dodik, ovo traži Čović – ali ovo je što tražimo mi; u čemu je problem da mi pogledamo iznad Dejtonskog horizonta i da iza horizonta definišemo kako zemlja treba da izgleda. Nije niko u ovoj zemlji poginuo za Dejtonski sporazum, niko se nije borio za njega. Nećete Dejton, dobro, nećemo ga ni mi, idemo tražiti nešto što nama odgovara, jer najviše nas je u ovoj zemlji i ne možemo biti ignorisani – naglasio je.

Dodao je da svi, na neki način, snosimo odgovornost, ali da je najveća odgovornost na akademskim elitama.

– Posao akademskih elika je da namaštavaju pa da drugima prenesu ono što zamisle. Posao akademskih elita nije da gledaju šta se govori u Beogradu i Zagrebu pa da se mi tome prilagodimo, koga je briga šta se govori tamo. Ako već treba da impresioniramo nekoga, treba da impresioniramo ljude u Beču, Berlinu, Londonu, šta imamo impresionirati Beograd i Zagreb – upozorio je on.

Bošnjaci nisu dovoljno radili, smatra on, te je jedini ozbiljan problem u ovoj situaciji što na naplatu dolazi 25 godina vlastite aljkavosti, u jednom trenutku i na egzistencijalno važnim stvarima.

– To je realan problem. Mi smo prvi put nakon dugo vremena u historiji u stanju da fizički odbranimo svoju egzistenciju. To 1992. nije bio slučaj, tada smo bili predmet jedne sezone lova, a namjerno koristim ovaj izraz, jer su nas tretirali kao životinje, koja je trajala tri godine, a koja je završila Srebrenicom. Kad je ta sezona lova završila, kad je stiglo malo oružja i kad se ispostavilo da vojka Ratka Mladića nije vojska nego mašina za mljevenje civila, onda je rat zaustavljen. Ovo nije 1992., sad imamo ozbiljan komad teritorije koji je lahko odbranjiv, koji ima svoju infrastrukturu i nema razloga za tu vrstu straha. Moj strah je da tamo gdje je strah i nekih drugih ljudi a to je pokušaj da se platofrma podjele zemlje progura diplomatskim pritiskom i mirnim putem, a to ne može proći – poručio je u razgovoru za Radio BIR Emir Suljagić.